Kapitalno intenzivan projekat rudarenja plemenitih metala suočio se sa rastućom regulatornom neizvesnošću i gubitkom društvene dozvole za rad. Proces izdavanja dozvola bio je zaustavljen, a lokalni otpor prema projektu je rastao.

Zbog zastoja u regulatornom procesu i pogoršanih odnosa sa lokalnom zajednicom, investitori su počeli da preispituju nastavak finansiranja projekta.

Stratum Advisory je angažovan da proceni da li projekat i dalje ima održiv put realizacije i, ukoliko postoji, da definiše strategiju njegovog oporavka.

Rudarski projekat nalazio se u naprednoj fazi razvoja, uz značajan kapital već uložen u istraživanja, razvoj i pripremu projekta.

U isto vreme, proces izdavanja dozvola počeo je da kasni zbog sve izraženijeg otpora različitih stakeholder-a.

Identifikovani su sledeći problemi:

• Projekat je imao značajnu kapitalnu izloženost
• Proces izdavanja dozvola bio je usporen zbog protivljenja pojedinih stakeholder-a
• Lokalna zajednica iskazivala je rastuće nepoverenje prema projektu
• Investitori su počeli da razmatraju mogućnost obustavljanja finansiranja

U toj fazi rizik više nije bio operativno kašnjenje.

Rizik je postao pitanje strateške održivosti projekta.

Detaljna analiza pokazala je nekoliko ključnih problema:

• Postojao je značajan komunikacioni jaz između rukovodstva projekta i lokalne zajednice.
• ESG obaveze projekta nisu bile dovoljno jasno definisane niti transparentno predstavljene javnosti.
• Nije postojao jasan i javno predstavljen plan zatvaranja rudnika i sanacije zemljišta.
• Regulatorna komunikacija bila je uglavnom reaktivna, umesto proaktivna.

Zaključak procene bio je jasan: Projekat se nije suočavao sa tehničkim problemom. Suočavao se sa nedostatkom poverenja.

Stratum Advisory je osmislio i vodio strukturiran pristup stabilizaciji projekta kroz četiri ključne oblasti:

1. Prva oblast bila je mapiranje i direktno angažovanje stakeholder-a. Identifikovani su svi relevantni akteri, uključujući predstavnike lokalne zajednice, lokalnih i regionalnih vlasti, kao i nevladine organizacije. Organizovane su otvorene i transparentne sesije komunikacije u kojima su predstavljeni projekat, odgovarano je na pitanja i objavljena relevantna dokumentacija.
2. Druga oblast bila je jačanje ESG standarda projekta. Projekat je usklađen sa najvišim međunarodnim standardima zaštite životne sredine, uz jasno definisane obaveze i transparentno predstavljanje tih obaveza.
3. Treća ključna komponenta bila je izrada obavezujućeg plana zatvaranja rudnika i sanacije zemljišta. Za razliku od uobičajene prakse gde se takvi planovi razvijaju u kasnijim fazama projekta, kompletna strategija zatvaranja rudnika predstavljena je već u ranoj fazi razvoja projekta. Plan je uključivao detaljan program sanacije zemljišta, procenu troškova i dugoročne garancije zaštite životne sredine. Ova komponenta imala je presudan značaj u obnavljanju poverenja među stakeholder-ima
4. Četvrta komponenta bila je strateško repozicioniranje investitora. Investitorima je jasno predstavljena struktura kapitalnog rizika, plan njegovog smanjenja u fazama i predlog za unapređenje upravljanja projektom.

Nakon sprovedenih aktivnosti došlo je do stabilizacije odnosa između projekta i ključnih stakeholder-a.

Proces izdavanja dozvola ponovo je pokrenut.

Komunikacija sa lokalnom zajednicom normalizovana je.

Investitori su nastavili program finansiranja projekta.

Rizik od strateškog napuštanja projekta je otklonjen.

Održivost projekta je obnovljena uz značajno ojačane ESG standarde.

U kapitalno intenzivnim ekstraktivnim industrijama problemi sa dozvolama retko su posledica tehničkih pitanja.

Mnogo češće predstavljaju sistemski problem odnosa između projekta, regulatora i lokalne zajednice.

Održiva realizacija rudarskih projekata zahteva rano uključivanje stakeholder-a, transparentno definisane ESG standarde i jasno predstavljen plan zatvaranja rudnika i sanacije zemljišta.

Tek kada su ovi elementi integrisani u razvoj projekta, moguće je obezbediti dugoročnu podršku regulatora, zajednice i investitora.